Сведочења
♥ преточена у речи
Како је то заиста било
Колико год се ми трудили да вам овде дочарамо живот у Дому, он је много више од тога. Испреплетане судбине, дани које проводимо заједно, емоције и догађаји… Све то стапа се у небројене приче о одрастању и тражењу свог пута. Неке од тих прича можете овде прочитати.
Живот у дому је врло садржајан
др Душан Маленов
Асистент са докторатом на Хемијском факултету, Београд
Од 2002. до 2006. године био сам ученик гимназије у Вршцу, а свих тих година био сам и становник Дома ученика. Живот у дому је био врло садржајан – дружили смо се, градили нека сјајна пријатељства, развијали своје таленте у многобројним секцијама, учествовали у разним догађањима у дому, а и ван њега, и откривали све лепоте „Вршца, лепе вароши“.
Васпитачи су много бринули о нама, али смо истовремено стицали и неку рану самосталност. Ја сам се у дому највише бавио писањем, учествујући у раду литерарне секције и уређујући Домске враголане. У школи сам се, ипак, више бавио природним наукама, па сам након ње уписао студије хемије.
Докторирао сам 2018. године и тренутно радим на Хемијском факултету у Београду, где се бавим истраживањима из области неорганске хемије и уживам у раду са студентима.
Маша Чежек
Студент I године Фармацеутског факултета у Београду
Период мог живота испуњен љубављу
Живот у средњошколском дому једно је од најдивнијих искустава које сам доживела. У Дому сам сазрела, упознала пуно дивних људи и научила важне животне лекције.
Васпитачи и читаво особље дома је брижно и пуно разумевања, увек су ту кад нам је потребан савет и подршка. Овај период мог живота био је максимално испуњен љубављу, позитивним мислима, путовањима, културним и едукативним садржајима, али и забавом и спортским духом.
Дом је један од разлога због којих ће ми Вршац увек бити међу најдражим градовима и част ми је што сам се могла назавати „домцем“ баш овог Дома.
Дом је допринео да одрастем у бољу особу
Др Зоран Керчу
лекар на специјализацији у ОБ Вршац
Дом ученика је допринео да одрастем у много бољу, перспективнију и успешнију особу него што сам веровао.
Током средњошколских дана, живот у интернату је красило дружење са вршњацима, спорт, учење о животу и најважнијој ствари – пријатељству.
Поред многобројних изазова са којима сам се сусретао, научио сам како да се осамосталим, како да се изборим за себе и своје циљеве, да помогнем другима и уз све то да остварим контакт и пријатеље за цео живот.
Свакоме бих препоручио да прође ходницима дома, којима су корачале многобројне генерације ђака, завири у собе у којима се чује смех и осећа позитивна атмосфера, да учи у тишини читаоне и проводи слободно време са другарима из клупе.
Катарина Ђорђевић
Ученица Хемијско-медицинске школе
Дођите и проживите све чари Дома
Зовем се Катарина Ђорђевић и ученица сам Хемијско-медицинске школе, смер-фармацеутски техничар. Поделићу са Вама своје четворогодишње искуство у дому.
Имам само речи похвале сто се тиче мог боравка у дому. Било је пуно дружења, склапања нових пријатељстава, смеха, забаве, заљубљивања и свашта нешто. Ја сам у дому упознала пуно људи са којима сам још увек у контакту и са којима се и даље дружим.
Дошавши у дом научила сам да се бринем о себи и другима, и водим рачуна о свему, што је врло добра ствар, јер се на тај начин осамостаљујемо, постајемо одговорни и дисциплиновани, јер се кућни ред мора поштовати.
Поред тога, у дому постоје разноразне секције у које се можете учланити у зависности од вашег афинитета, ја сам лично била члан одбојкашке и музичке секције. Једном годишње се одржава домијада(дружење свих домова у Војводини) где се можете дружити и склапати нова пријатељства као и обићи нове градове, и то је по мени једно прелепо искуство. Све четири године сам била такође и чланица парламента, тамо смо разговарали о добрим и лошим стварима у дому, и како да наш боравак побољшамо. Домци често имају прилику да учествују у разним турнирима, квизовима, дебатама, књижевним вечерима и на крају сваког месеца прави се журка у дому.
Такође бих рекла и пар речи о васпитачима, увек су ту за сваког од нас, желе да помогну уколико има неко неки проблем, брину о сваком понаособ и често праве састанке на којима свако може да изнесе своје мишљење о било чему у дому. Они су нам тамо као други родитељи и стварно немам никаквих замерки, увек пријатни и весели.
За крај бих рекла да је моја топла препорука да дођете и проживите све чари дома, верујем да ћете се сви радо присећати домских дана. За мене је ово било дивно искуство и сваки пут ми је тешко кад помислим да ћу морати ускоро да се растанем од васпитача, цимерки, осталих домаца као и самог града.