Svedočenja
♥ pretočena u reči
Kako je to zaista bilo
Koliko god se mi trudili da vam ovde dočaramo život u Domu, on je mnogo više od toga. Isprepletane sudbine, dani koje provodimo zajedno, emocije i događaji… Sve to stapa se u nebrojene priče o odrastanju i traženju svog puta. Neke od tih priča možete ovde pročitati.
Život u domu je vrlo sadržajan
dr Dušan Malenov
Asistent sa doktoratom na Hemijskom fakultetu, Beograd
Od 2002. do 2006. godine bio sam učenik gimnazije u Vršcu, a svih tih godina bio sam i stanovnik Doma učenika. Život u domu je bio vrlo sadržajan – družili smo se, gradili neka sjajna prijateljstva, razvijali svoje talente u mnogobrojnim sekcijama, učestvovali u raznim događanjima u domu, a i van njega, i otkrivali sve lepote „Vršca, lepe varoši“.
Vaspitači su mnogo brinuli o nama, ali smo istovremeno sticali i neku ranu samostalnost. Ja sam se u domu najviše bavio pisanjem, učestvujući u radu literarne sekcije i uređujući Domske vragolane. U školi sam se, ipak, više bavio prirodnim naukama, pa sam nakon nje upisao studije hemije.
Doktorirao sam 2018. godine i trenutno radim na Hemijskom fakultetu u Beogradu, gde se bavim istraživanjima iz oblasti neorganske hemije i uživam u radu sa studentima.
Maša Čežek
Student I godine Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Period mog života ispunjen ljubavlju
Život u srednjoškolskom domu jedno je od najdivnijih iskustava koje sam doživela. U Domu sam sazrela, upoznala puno divnih ljudi i naučila važne životne lekcije.
Vaspitači i čitavo osoblje doma je brižno i puno razumevanja, uvek su tu kad nam je potreban savet i podrška. Ovaj period mog života bio je maksimalno ispunjen ljubavlju, pozitivnim mislima, putovanjima, kulturnim i edukativnim sadržajima, ali i zabavom i sportskim duhom.
Dom je jedan od razloga zbog kojih će mi Vršac uvek biti među najdražim gradovima i čast mi je što sam se mogla nazavati „domcem“ baš ovog Doma.
Dom je doprineo da odrastem u bolju osobu
Dr Zoran Kerču
lekar na specijalizaciji u OB Vršac
Dom učenika je doprineo da odrastem u mnogo bolju, perspektivniju i uspešniju osobu nego što sam verovao.
Tokom srednjoškolskih dana, život u internatu je krasilo druženje sa vršnjacima, sport, učenje o životu i najvažnijoj stvari – prijateljstvu.
Pored mnogobrojnih izazova sa kojima sam se susretao, naučio sam kako da se osamostalim, kako da se izborim za sebe i svoje ciljeve, da pomognem drugima i uz sve to da ostvarim kontakt i prijatelje za ceo život.
Svakome bih preporučio da prođe hodnicima doma, kojima su koračale mnogobrojne generacije đaka, zaviri u sobe u kojima se čuje smeh i oseća pozitivna atmosfera, da uči u tišini čitaone i provodi slobodno vreme sa drugarima iz klupe.
Katarina Đorđević
Učenica Hemijsko-medicinske škole
Dođite i proživite sve čari Doma
Zovem se Katarina Đorđević i učenica sam Hemijsko-medicinske škole, smer-farmaceutski tehničar. Podeliću sa Vama svoje četvorogodišnje iskustvo u domu.
Imam samo reči pohvale sto se tiče mog boravka u domu. Bilo je puno druženja, sklapanja novih prijateljstava, smeha, zabave, zaljubljivanja i svašta nešto. Ja sam u domu upoznala puno ljudi sa kojima sam još uvek u kontaktu i sa kojima se i dalje družim.
Došavši u dom naučila sam da se brinem o sebi i drugima, i vodim računa o svemu, što je vrlo dobra stvar, jer se na taj način osamostaljujemo, postajemo odgovorni i disciplinovani, jer se kućni red mora poštovati.
Pored toga, u domu postoje raznorazne sekcije u koje se možete učlaniti u zavisnosti od vašeg afiniteta, ja sam lično bila član odbojkaške i muzičke sekcije. Jednom godišnje se održava domijada(druženje svih domova u Vojvodini) gde se možete družiti i sklapati nova prijateljstva kao i obići nove gradove, i to je po meni jedno prelepo iskustvo. Sve četiri godine sam bila takođe i članica parlamenta, tamo smo razgovarali o dobrim i lošim stvarima u domu, i kako da naš boravak poboljšamo. Domci često imaju priliku da učestvuju u raznim turnirima, kvizovima, debatama, književnim večerima i na kraju svakog meseca pravi se žurka u domu.
Takođe bih rekla i par reči o vaspitačima, uvek su tu za svakog od nas, žele da pomognu ukoliko ima neko neki problem, brinu o svakom ponaosob i često prave sastanke na kojima svako može da iznese svoje mišljenje o bilo čemu u domu. Oni su nam tamo kao drugi roditelji i stvarno nemam nikakvih zamerki, uvek prijatni i veseli.
Za kraj bih rekla da je moja topla preporuka da dođete i proživite sve čari doma, verujem da ćete se svi rado prisećati domskih dana. Za mene je ovo bilo divno iskustvo i svaki put mi je teško kad pomislim da ću morati uskoro da se rastanem od vaspitača, cimerki, ostalih domaca kao i samog grada.